Plivanje

Plivanje kao bazični sport

Bazični sportovi su plivanje, gimnastika i laka atletika. 

Poželjno je da se deca bave jednim od njih do 12. godine, kada se uključuju u neki od sportova sa loptom.

Danas je donja granica kada deca počinju da se bave sportom znatno spuštena, za neku to čak bude i prerano. Svakako je najbolje da to prvo bude plivanje, jer je u pitanju veština koju sva deca treba da savladaju do pete godine, pored vožnje bicikla i rolera, klizanja i osnovnih elemenata skijanja.

Većina roditelja je iznenađena činjenicom da deca do tog uzrasta zaista sve to mogu, pa često čekaju da mališani pođu u školu i tek onda krenu sa nekom od navedenih aktivnosti. A plaše se i eventualnih povreda.

Nažalost, to se i dešava kada se sa učenjem krene kasno, kada dete preraste fazu spontanog učenja i počne da se plaši.

U uzrastu od tri-četiri godine, deca bi trebalo da intenzivno usavršavaju krupnu motoriku kroz spontane aktivnosti, igru - najbolje napolju, u prirodi, ili u školicama sporta. Dobro je da aktivnosti ne budu usko specijalizovane u tom uzrastu, jer se dete još uvek razvija, pa bi forsiranje određenih aktivnosti moglo da dovede do neravnomernog razvoja. Plivanje je najpogodnije, jer ne opterećuje zglobove, a  ravnomerno angažuje sve mišiće, što utiče na pravilan razvoj.

Plivanje je melem za svaki deo tela, jer pravilno razvija i najmanje mišiće, ispravlja muskulaturu, povećava kapacitet pluća, poboljšava motoriku.

Malim pacijentima, posebno autističnoj deci, plivanje je velika pomoć u terapiji. Preporučljivo je i kod prvih problema sa kičmenim stubom i lošim položajem nogu - kako kod beba, tako i kod starih lica.

Šta znači kada se kaže da neko zna da pliva?

Instruktori plivanja i profesori fizičke kulture pod tim podrazumevaju sinhronizovane pokrete u tehnikama prsno, kraul i leđno plivanje, a poneki i poznavanje delfin stila i bar jedan skok u vodu. Na prvim časovima, hodajući po dnu, dete kvasi lice i uči da «gleda» u vodi. Možda zvuči banalno, ali to jeste u početku najvažnije, jer se dete (u principu) najviše plaši "kvašenja" lica (kada glava ode pod vodu).
Iako im je pre rođenja voda prirodna sredina, mališani kasnije to zaborave, a što su stariji - to se teže vraćaju u vodu. Ali, kada je u pitanju obuka, što su mlađi - teže im je održati pažnju duže od 20 minuta. Zato plivanje sa bebama (za sada moguće jedino u Gradskom centru za fizičku kulturu, poznatijem kao Stari DIF), koje uživaju dok borave u bazenu sa mamama, tatama, bakama - jeste potvrda koliko je važno održati sećanje na boravak u maminom stomaku.

Kada je idealno vreme za obuku plivanja?

Idealan uzrast za obuku plivanja je oko pete godine. Tada dete funkcioniše u nekim situacijama samostalno, prihvata i druge autoritete osim svojih bližnjih, uz motivaciju može da mu se drži pažnja i do pola sata. Oko sedme ili osme godine, dete je već «stegnuto», jer razmišlja o različitim opasnostima koje vrebaju iz vode (s obzirom da je do tada gledalo mnogo crtaća sa davljenjima i potapanjima). Međutim, u tom uzrastu znatno brže prati obuku, koordinacija tela je uspostavljena, prioritetna strana tela definisana... Zato je za savladavanje tehnika plivanja ponekad dovoljno šest nedelja, do tri meseca. Starija deca, od deset godina, svesna da su «zakasnila» - stide se, povučenija su, ali odlično prate časove obuke.